Prehrambena Industrija - Srbija

Ponovo raste uvoz mesa u Srbiju

Već sada su dokaz tome smanjeni profiti industrije, ali i pad proizvodnje stočne hrane, dok ćemo na konačne rezultate o uticaju virusa korona na jelovnike morati da sačekamo kraj godine i svođenje statističkih podataka o potrošnji.

Evropska federacija proizvođača stočne hrane (FEFAC) objavila je nedavno da će smanjiti proizvodnju krmnih smeša u Evropskoj uniji za 2,2 odsto zbog širenja bolesti životinja, virusa korona i promena u potražnji za životinjskim proizvodima. To će se, kažu, dogoditi zbog pada tražnje za skupljim kategorijama mesa, pa čak i mlečnim proizvodima, jer su stočari smanjili upotrebu smeša kako bi redukovali proizvodnju mleka, ali i usporili rast i tov životinja, prenosi „Agroklub”.

Zbog zatvaranja ugostiteljskih objekata pad tražnje na svetskom nivou najviše je ugrozio govedarstvo, što je slučaj i u Srbiji, i tu će smanjenje proizvodnje hrane biti 2,9 odsto. Svinjarstvo je nešto manje ugroženo jer se u ovom sektoru očekuje pad od 1,1 odsto, a uzrok smanjenja proizvodnje hrane jeste širenje afričke kuge svinja i odluke Kine da blokira uvoz svinjetine iz Nemačke.

Uzgajivači predviđaju smanjenje kupovine svinjskog mesa, gomilanje zaliha i pad tražnje za životinjskom hranom. Proizvodnja hrane za živinu, posle mnogo godina rasta, smanjiće se u 2020. za 2,7 odsto, ne samo zbog kovida 19 već i usled širenje ptičjeg gripa, koji je već registrovan u 15 evropskih država.

Kako je za „Politiku“ rekao Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije (PKS), potrošnja mesa u Srbiji se jeste smanjila, ali to još nije simptomatično. Delom je ovo i posledica smanjenog obima rada u ugostiteljstvu. Što se tiče samog stanovništva, smatra da te promene nisu toliko velike.

– Industrija je izdržala sve jake udare u poslednjih devet meseci. Održala je proizvodnju i plasman, nismo imali nestašice u radnjama. To zavređuje pažnju. Zato treba shvatiti njen značaj i održati je da ne ide u negativne bilanse. Prvenstveno održati proizvodnju i ne dozvoliti otpuštanja radnika u tom sektoru – kaže Budimović i dodaje da je naša proizvodnja hrane za životinja dobra i u proizvodnji i izvozu, te da nemamo ni velike oscilacije u broju grla u poslednjih godinu dana. Međutim, veliki izazov je spoljnotrgovinska razmena.

– Onog trenutka kada je, zbog afričke kuge svinja, prestao izvoz svinjetine iz Nemačke u Kinu pojavio se tržišni višak u EU i samim tim cena je bila niža. Zato u Srbiji imamo povećan uvoz svinjskog mesa za 10 do 12 odsto u odnosu na isti period prošle godine – ističe naš sagovornik.

Prema podacima PKS, ukupan izvoz mesa i mesnih prerađevina, u prvih devet meseci 2020. bio je u vrednosti 67,5 miliona evra, a uvoz 116 miliona evra. Zbog raznih okolnosti vezanih za pandemiju u istom periodu izvezli smo svega 570 tona svinjetine (ili za oko milion evra), a uvezli za 44,5 miliona evra (16.600 tona), i to najviše iz Španije, Nemačke, Holandije...

– To je sve veoma značajno za našu industriju. Smanjuje se primarna proizvodnja. Uvozi se meso uglavnom za preradu. Jedino smo u plusu kada je reč o trajnim i polutrajnim proizvodima. Ali dalje uvozimo skuplje, a izvozimo jeftinije proizvode – objašnjava Budimović.

On očekuje da se uvaže neki od predloga koji su nedavno istaknuti na sednici odbora Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije.

Kako kaže, između ostalog potrebno je da se maksimalno aktivira izvoz na daleka tržišta, „bez obzira koliko nam to izgleda apstraktno”.

– Što se EU tiče, da se obnove makar tržišta Italije i Grčke za naš bebibif. Potrebne su i stimulacije za izvoz, samo treba naći sistem i model, i to argumentovano odbraniti – kaže naš sagovornik.

Kako objašnjava, to ne moraju da budu direktna plaćanja, već mogu da budu olakšice kroz, recimo, poreze. Zaključeno je i da treba formirati cenu polutke na liniji klanja po kvalitetu trupova, po procentu mesa jer naši privrednici često kažu da uvoze zato što nema dovoljnih količina dobre robe.

– U svakom slučaju, treba zadržati stočarstvo u primarnoj proizvodnji jer ova pandemija je pokazala da onaj ko može da proizvede taj će i opstati – kaže Nenad Budimović.